Kingdom Come: Deliverance II

Kaže se: Gvožđe se kuje dok je vruće, ali mi smo sačekali da vidimo da li će Kingdom Come: Deliverance 2 zaista iskovati svoje mesto među najboljim RPG igrama. Kao što znamo, srednji vek nikada nije bio glamurozan. To nije svet heroja sa magičnim mačevima, niti fantazijska bajka ispunjena mitskim bićima. Ovo je prljava, surova i nepredvidiva epoha gde je jedna loša odluka mogla značiti kraj. I upravo tu realističnu atmosferu donosi Kingdom Come: Deliverance 2. Ovo nije igra koja te vodi za ruku, pruža ti svet sa pravilima srednjeg veka gde sve ima svoje posledice i pušta te da se sam izboriš za svoje mesto u njemu. Pre nego što nastavimo sa recenzijom, veliko hvala kompaniji ComputerLand koja nam je omogućila da isprobamo Kingdom Come: Deliverance 2. Poslavši kopiju igre za PS5. Ako tražite originalne igre i kvalitetnu gaming opremu, obavezno posetite link u opisu videa. I zahvaljujući njima, danas vam donosimo recenziju ove igre.

Kingdom Come: Deliverance 2 nastavlja tamo gde je prvi deo stao, te se radnja dešava svega par dana nakon prvog dela. Da bi što bolje znali radnju, prepoznali likove i mesta, moja je preporuka da pređete prvi deo igre. Radnja i dalje prati mladog Henryja, u ovom slučaju jedan od glavnih likova je i njegovog prijatelj Hans. Oni odlaze na putovanje u nove regije gde ih čekaju nove avanture, zabava, poteškoće, novi prijatelji, ali i neprijatelji. Iako ništa revolucionarno pripremite se za dugačku priču sa dosta zapleta i neočekivanih situacija. Kroz priču možemo zaključiti u kakve situacije i u kakva iskušenja ljudi mogu doći tokom rata. Uz jak start priča vas odmah uvuče u neki vir gde stalno želite da saznate šta  i zašto se desilo sledeće. Imate dosta teških odluka pred sobom, a verujte mi da je svaka odluka važna. Misije u priči su zanimljive i obično imate više načina da ih rešite, u zavisnosti od karakteristika i moralnih načela vašeg Henryja. U par misija igra će vas baciti u otvoreni svet gde ćete morati uz minimalnu pomoć i markere sve sami da rešavate, i pomno pratite dijaloge. Ako se izgubite u takvim situacijama igra ume da bude malo dosadna i frustrirajuća. Likovi, što glavni tako i sporedni su zanimljivi i imaju svoje priče i motive. Dosta likova ima duboke karaktere i svoja načela tako da mi se dešavalo da kroz priču likove koji mi se pre nisu svidjali sada obožavam i obratno. Upoznavaćete razne ljude i uvek morate biti na oprezu jer ne znate šta vam se sprema. Uz lepe ekspresije lica možete se osetiti ljubav, mržnju, sreću, tugu i sve ostale emocije, tako da je teško ostati ravnodušan kroz celu priču. Sve u svemu priča i likovi u njoj su zanimljivi i dobro odrađeni, i kad se sve sumirate dobijete jednu dobru vitešku avanturu.

Zamkovi i tvrđave koji se naziru u daljini dok ideš blatnjavim putevima. Livade i njive sa strane, mala sela puna ljudi i životinja. Tako izgleda svet u Kingdom Come: Deliverance 2. Svet u ovoj igri je pun života, divnih predela i skrivenih misterija. Ponekad mi se čini da je svet ovde toliko veliki, mapa je solidne veličine, ali kada idete iz jednog mesta u drugo čini se kao da je prošla čitava večnost. To je ono što mi se svidja, iako ponekad može da se čini kao walking simulator (horse riding simulator bolje rečeno) put iz jednog mesta u drugo je uvek zanimljiv. Možete sresti razne ljude koji idu svojim putem, karavane koji vas mogu povesti u slučaju danemate konja, skrivena mesta gde možete pronaći gear, mesta za lov i jos puno toga. Nekada ti susreti i nisu toliko pozitivni često mi se dešavalo da naiđem na bandite koji uzimaju plen od nevinih ljudi, razne zasede, ponekad ono najgore... popove koji ne prestaju sa pričom. Putovanje nikada neće biti dosadno, ako vas ipak mrzi da toliko putujete tu je i fast travel sistem koji je lepo izbalansiran. Znate kako u nekim igrama se samo teleportujete, ovde je to malo drugačije. Kada želite da fast travelujete vi vidite siluetu vašeg karaktera i ona se kreće po mapi, ali to nije sve, bar koliko sam ja primetio, vreme prolazi znatno brže kada fast travelujete, takođe postoji šansa za razne encountere. Encounteri mogu biti bezopasti poput običnih prosjaka, do zaseda sadosta neprijatelja, a šansa da ovo izbegnete zavisi od vašeg karaktera. Tu su gradovi i sela, koji su puni ljudi. Ljudi vode svoje živote, imaju svoje rutine, možete ih čuti kako pričaju o svojim bližnjima, komšijama ili u slučaju da se niste kupali dugo o vama. Nikada se nećete osetiti usamljeno u svetu ove igre, uvek će biti stvari za raditi i ljudi za upoznati.

Šta dobijete kad spojite RPG elemente sa životom u srednjovekovnim vremenima, dobijete po meni pun pogodak. Znam da svi igramo igre zato što su zabavne i zato što želimo da pobegnemo od stvarnog života, ali recite mi kada ste zadnji put dobili priliku da iskujete sopstveni mač ili da napravite lek za glavobolju. Znam da ja nisam skoro, iako se ponekad čini da je previše realistično to po meni daje poseban šarm. Igra definitivno ne bi bila ista bez toga. Gameplay je u suštini zadržao sve čari iz prve igre, ali je po meni znatno poboljšan. Da bi naučili combat u ovoj igri definitvno će vam trebati malo vremena i vežbanja. Ako ste igrali prvu igru sve će vam doći prirodno, umesto prethodnih 6 strana za napad/odbranu sada ima samo četiri. Combo i ostale mehanike poput dodge mehanike su ostale iste čak bih možda rekao da je osećaj nekako “glađi”, takođe tokom borbe su dodate neke dijalog opcije koje možete reći svom protivniku. Pored luka i strele, sada imate i samostrel i prve verzije vatrenog oružja. U nečemu ćemo se svi složiti a to je da smo se u prvoj igri dosta mučili u korišćenju luka i strele. Zbog promene ugla kamere ovde je taj deo dosta olakšan, ako prvi put igrate KCD i dalje će vam trebati neko vreme da se naviknete, ali mnogo manje nego u prvoj igri. Ostali delovi igre poput skillova su ostali isti, tu su neki stari ali ima novih i poboljšanih. Uglavnom moći ćete da oblikujete Henryja po vašem ukusu. Vredno je napomenuti da ako se odlučite za šunjanje i rešavanje problema iz senki morate paziti na to kako ste odeveni. Ne očekujte da se prošunjate pored strašara u punom oklopu zato što će vas sigurno čuti i uz zavisnosti od vašeg zločina dodeliti adekvatnu kaznu. Takođe treba napomenuti da NPC karakteri reaguju na to kako ste odeveni, da li ste prljavi ili smrdite i kakvu reputaciju imate u tim krajevima. Za kraj bih dodao par detalja koji su dodati, možete brže da ulazite u trading i repair meni ili da nahranite psa bez da ulazite u direktan dijalog, možete da pozdravljate ljude ili da bacite neki neprijatan komentar (nešto poput sistema iz RDR2). Igre ima mnogokontenta i u nju ćete uložiti više dese.

U prvoj igri mi se grafika je svidela, takođe i njen stil. Ovde je sve to poboljšano, igra je jako dobro optimizovana. Igru sam igrao na PS5 u performance modu na stabilnih 60fpsa. Imate da izaberete izmedju fidelity i performance moda. Ako se ipak odlučite za fidelity mod, igru ćete igrati u 30fpsa. Sve izgleda jako lepo i realno, detalji su dobro odrađeni i ima ih svuda. Ne mogureći da nema nekih nedostataka, zapravo igra ima dosta bagova i gličeva. Od npcjeva koji ulaze u zidove, propadaju kroz grafiku do nekih bagova sa predmetima iz inventoryja. Dok sam igrao dice jednom, pas koga je čuvar pokušavao da otera, nekako se zgličovao u moj sto te nisam mogao da vidim kockice, kada sam držao dugme da se cenkam igrica je to registrovala kao da sam prihvatio originalnu cenu. Lista bagova je pozamašna, ali su tu da vas malo iznerviraju, nijedan bug me nije naterao da ugasim igricu i da je više ne palim. Zvuk je takođe dobro odrađen, i ono što se meni sviđa, pozadinska muzika je odrađena tako da baš dočara tajsrednjovekovni “vibe”. Ali jelte i ona ima bagova, imao sam prilika da čujem kako se ljudima menja glas, te bi starica odjednom dobila glas mlade devojke.

I dolazimo do onog glavnog, da li je igra zabavna? Po mom mišljenju, igra je jako zabavna. Kao dugogodišnji fan Fallout serijala, Elder Scrolls serijala i RPG igara generalno Kingdom Come: Deliverance mi je lepo legao. Uvek sam voleo da istražujem, nalazim skriveni loot, unapređujem svog karaktera i spasavati dame u nevolji. Ovde je to sve odlično odrađeno i nikad ne bih rekaoda će malo realizma pozitivno uticati na sve ove elemente. Lično najviše volim da napravim svog karaktera i krenem u avanture. U ovoj igri mi uopšte nije smetalo što igram Henryja, valjda zato što možete da ga oblikujete po vašem načinu igre, onome što vama treba i vašim moralnim načelima. Progresija je lepo odrađena i stvarno imate onaj dobar osećaj kada napravite, nađete neki item ili se karakterno poboljsate. Ohrabrio bih sve ljubitelje RPG žanra koji nisu da probaju ne samo drugi već i prvi deo ove igre, nećete zažaliti. Nakon malo vežbe sve mehanike koje vam se čine teškim doći će vam prirodno.

Priča, kao i u prvom delu je jako dobra, očekujte teške odluke, preokrete, tužne ali i smešne momente. Srednjovekovni ambijent je odrađen perfektno, predeli, ljudi, muzika i mapa takođe. Čeka vas dosta novog contenta, tako da spremite se da istražite nova mesta, upoznate nove ljude i borite se sa novim neprijateljima koristeći nova oružja. Mehanike su poboljšane i ostale su slične kao u prvoj igri. Dodata su “quality of life” poboljšanja tako da stvari teču glađe i bolje. Prva igra je umela da bude dosadna ponekad sa svojim realizmom, ovde je to po meni odrađeno taman koliko treba. Ako ste spremni da istrpite i ne smetaju vam toliko bagovi i gličevi verujem da će vam se igra jako svideti i da ćete uživati u njoj. Te je ocena HFG portala za ovu igru 9/10. Hvala što ste čitali ovu recenziju i ne zaboravite ono najvažnije! Audentes fortuna iuvat!