Ghost of Yōtei

Priznajem, ovaj tekst je trebalo da izađe mnogo, mnogo ranije. Igru sam igrao detaljno, polako, upijao svaki trenutak, a kada se to spoji sa ostalim obavezama, jasno je zašto mi je trebalo više vremena da je završim. Meni u korist, bio sam na bolovanju zadnjih par dana i igrao sam kad god bih ugrabio slobodan trenutak bez bolova, te je konačno priveo kraju.

Ghost of Tsushima mi je jedan od najdražih serijala ikada. Stvorio je univerzum samuraja sa sjajnim mehanikama, moralno teškom i emotivnom pričom, uz jednu od najlepših grafičkih prezentacija modernog doba. Zato sam Ghost of Yōtei dočekao sa ogromnim nestrpljenjem, nastavak koji se odvija oko 300 godina kasnije, sa novim likom, novim oružjima i svežim pristupom serijalu.

Grafika

Grafički, Ghost of Yōtei je nadogradjeni nastavak svog prethodnika, lep, bogat detaljima i vizuelno raskošan na svakom polju. Iako ne donosi "ogroman" skok, realno je teško nadmašiti već ionako prelepu Tsushimu. Prelepe livade, šume i fantastičan pogled na planinu Yōtei nose atmosferu serijala, dok različiti biomi daju poseban utisak okruženjima. Jedini tehnički grafički problem koji sam primetio u startu bili su modeli usana tokom dijaloga, likovi bi povremeno prestali da pomeraju usta. Srećom, kasnijim ažuriranjem ovo je ispravljeno, pa sada nema vizuelnih bagova tog tipa.

Priča

Priča počinje emotivno i teži da odmah uvlači igrača u tragične događaje, ali početak ipak ne dostiže impresivnost originalne igre. Tsushima me je na startu pogodila onim snažnim “WOW” efektom, dok ovde vizuelna prezentacija jeste bolja, ali narativni tok mrvicu slabiji.

Glavni lik Atsu jeste zanimljiv i funkcioniše za ovakvu vrstu priče, ali je teško nadmašiti Jin Sakaija čiji unutrašnji moralni sukobi i borba protiv sopstvenih uverenja i dalje odjekuju u glavama mnogih igrača. Atsu, s druge strane, bez trunke oklevanja ubija iz zasede, što ima smisla jer sama za sebe u startu kaže da je "Ghost", te to nosi manje težine od Jinove transformacije iz samuraja u "duha". Generalno, priča je solidna, ali zbog osvetničkih motiva i jednostavnije motivacije deluje slabije i manje kompleksno od prethodnika.

‍

Borba

Borba je dobila vidna unapređenja i predstavlja jedan od najjačih aspekata igre. Najveća novina je mogućnost da pokupite oružje palog neprijatelja, katanu, koplje ili nož i odmah ga iskoristite protiv sledećeg protivnika tako što ga bacite na njega. Protivnici takođe mogu da vas razoružaju, to uvodi dodatnu tenziju jer morate brzo improvizovati dok ne povratite svoje oružje. Sreća možete i vi njima izbiti oružje iz ruke.

Luk i strele, bombe i primitivno vatreno oružje dodatno otvaraju opcije za taktičku igru. Neka oružja su sporija, ali kompenzuju to većom štetom ili efikasnošću protiv jačih neprijatelja.

Za razliku od Tsushime, ovde nema promena borbenih stavova, umesto toga igra se fokusira na različite tipove oružja koja su efikasnija protiv određenih neprijatelja koji imaju isto druga oružja. Iako je mehanika u suštini ista, promena donosi veću vizuelnu raznovrsnost u borbama. Takođe, tu je i sistem Bounty Hunter misija, logično što jači neprijatelj, veća nagrada. Nekog poraženog neprijatelja možete ispitati kako biste saznali informacije o sledećoj meti, što borbu sa random likovima spaja sa pričom.

Gameplay

Ghost of Yōtei uvodi nekoliko interesantnih gameplay elemenata. Random događaji na mapi i dalje postoje, kao i činjenica da bukvalno svi žele da vas ubiju, jer je svet pun lovaca na glave. Redosled izvršavanja misija apsolutno je slobodan, što doprinosi potencijalu za različite ishode i NG+ opciju.

Sistem VETRA za navigaciju je ponovo tu, te je i dalje jedan od najlepših i najintuitivnijih sistema za navigaciju u open-world igrama.

Dodate su i sitne mehanike na kontroleru: kuvanje hrane, paljenje vatre, kovanje mača i crtanje putem touchpad-a. Iako crtanje nije potpuno slobodno (Vi zapravo samo povlači linije dok Atsu crta unapred definisane slike), dodaje lep detalj atmosferi. Koplje može poslužiti i za lov ribe, pa i taj aspekt kuvanja dobija funkcionalnu svrhu.

Igrači mogu povećavati health na isti način kao u prvom delu, a tu je i sposobnosti za gledanje kroz zidove, samo što nije dostupna odmah od početka već kasnije kroz progresiju.

Lakše prikupljanje resursa je primetna promena, dok sam u Tsushimi jurio cveće tokom cele igre, ovde sam u prvih nekoliko sati imao više od pedeset komada. Tako je sa svim resursima i nije tonužno loše, ali igra deluje pojednostavljeno u tom segmentu.

Prezentacija

Interfejs je gotovo identičan Tsushimi, posebno u borbi. Mapu i prikaz tehnika malo su stilizovali, ali generalni raspored, izgled i način interakcije ostaju poznati i vrlo intuitivni. Vredno je pomenuti i da igra sadrži Hrvatski prevod, što je ogroman plus za igrače sa slabijim poznavanjem engleskog jezika.

Tehnička strana

Na tehničkom nivou igra radi izuzetno stabilno. Na PS5 "FAT" modelu nisam imao padove FPS-a ili oscilacije, čak ni tokom najzahtevnijih scena. Pomenuti problem sa usnama je bio jedini grafički propust, ali pošto je ispravljen, igra sada pruža vrlo stabilno i uglađeno iskustvo.

Zvuk

Zvuk je jako jako dobar. Ambijentalni efekti, dijalozi, udarci oružjem i muzika rade zajedno u savršenoj harmoniji i dodatno oživljavaju atmosferu.

Da li je zabavna?

Apsolutno! Ukoliko volite samuraje, borbu prsa u prsa, napete duele i lepu prirodu kroz koju lutate uz vetar koji vas vodi. Ovo onda morate probati! Igra nije laka, ali je toliko zarazna da svaki povratak u borbu donosi čisto zadovoljstvo kada jednom savladate kontrole kako treba.

Zaključak

Priznajem, ovaj tekst je trebalo da izađe ranije, ali vredelo je čekanja jer sam istražio najsitnije detalje te da sam jurio samo priču, ocena bi verovatno bila manja. Ghost of Yōtei nije savršen, priča je mrvicu slabija, neke mehanike su pojednostavljene. Ali istovremeno, borba je unapređena, svet je fantastičan, prezentacija besprekorna, a gameplay izuzetno zarazan. Kao celina, igra je i više nego vredna vašeg vremena!

‍