Dying Light: The Beast

Kada se desi zombi apokalipsa u igrama ili filmovima, uglavnom ste na nekoj visini bezbedni, kuća, zgrada, bitno da ste visoko. E ovde je to moguće, ali tek kad pobijete sve zombije jer izgleda i oni znaju parkur pa vrebaju i na krovovima! Šalu na stranu, Dying Light: The Beast je jedno pravo osveženje po nekim pitanjima i vrlo solidna igra pa ćemo danas preći kroz neke aspekte iste i videti kakva je.

Grafički, Dying Light: The Beast ne pokušava da se takmiči sa najlepšim igrama današnjice, ali daje tačno ono što je potrebno za ovakav tip naslova. Teksture su solidne, a pejzaži posebno dolaze do izražaja, no samo kada se nalazite na visini i u toku dana. Vizuelni stil možda ne obara s nogu, ali je tehnički i vizuelno igra veoma doterana. Brutalne povrede zombija i njihov raspad tela kada ih udarite oružjem ostavljaju posebno jak utisak i zaista je to napravljeno odlično.

Radnja igre smeštena je 13 godina posle događaja iz The Following DLC-a. Nažalost, priča se ne izdvaja nešto previše, osvetnički zaplet sa kliše negativcem deluje generički i bez većih iznenađenja. Ipak, igra uvodi strukturu priče kroz lov na osam Chimera, gde nakon svake pobede uzimate njihovu krv i jačate sopstvene sposobnosti. Side questovi su ovog puta zanimljiviji i daju dodatnu motivaciju za istraživanje, dok dokumenata, audio snimci grade snažan worldbuilding i šire sliku o svetu.

Borba je najrazrađenija u serijalu do sada. Na raspolaganju imate veliki arsenal hladnog oružja, od čekića, mačeta i lopata pa sve do vatrenog oružja. Svako od njih ima svoje prednosti, brzinu i štetu, uz mogućnost nadogradnje i ograničenog broja popravki. Beast Mode donosi osećaj "Hulka", ali je njegova upotreba ograničena i aktivira se samo povremeno. Ipak, kada ga pokrenete, borba dobija potpuno novu dimenziju i posebno je uživanje kada ste nedodirljivi tih par sekundi. Boss bitke su dobro balansirane, nisu ni previše lake ni frustrirajuće, pa ćete ih savladati u najgorem slučaju posle nekoliko pokušaja. Takodje, zombiji ostaju isečeni, sa ranama na mestima udarca, što donosi dozu realizma i brutalnosti koju fanovi očekuju od ovakve igre.

Igra u osnovi nastavlja poznatu Dying Light formulu, parkour i borba i dalje čine srž gameplaya, bez velikih inovacija. Ipak, novitet je što igrate kao hibrid čoveka i čudovišta, što donosi nove moći i unosi svežinu u iskustvo. Parkour je intuitivan, ali platforming segmenti gde se traži kretanje u stranu deluju nespretno izvedeno, ta kamera kad pomerite miš često pomisli da ste se okrenuli iako samo gledate još koliko ima do kraja. Sama mapa je manja i zatvorenija, ali je dobro iskorišćena i nudi dovoljno sadržaja. Imamo i vožnju automobila, iako arkadna vožnja, osećaj je iznenađujuće dobar.

Prezentacija igre donosi pomešane utiske. Iako se igra razvila iz ideje da bude DLC u punokrvni nastavak, oseća se da su neki elementi ostali nedovoljno iskorišćeni. Glavna mehanika pretvaranja u ZVER deluje kao centralni dodatak, ali pored toga nema mnogo novih ideja. Atmosfera je takođe slabija, horor aspekt postoji ali ne izaziva jezu niti daje osećaj straha, čak ni meni a Ja ne podnosim horore! U najmračnijim prostorijama nema osećaja isčekivanja, a jump scare momenti su predvidivi.

Na tehničkom polju, ovo je najstabilniji Dying Light do sada. Optimizacija je osveženje za današnje igre, sve radi glatko i bez seckanja, bez ozbiljnijih bagova ili vizuelnih glitch-eva. Sve je dovoljno ispolirano da iskustvo bude prijatno i fluidno. Interface je posebno dobro osmišljen, jednostavan, pregledan i funkcionalan, što omogućava da se lako snađete u menijima i tokom same igre.

Na zvučnoj strani, doživljaj nije na istom nivou kao ostatak igre. Meni barem, nedostaje više ambijentalnih zvukova koji bi pojačali atmosferu u mračnim delovima kao i osećaj na otvorenim delovima, ni muzička podloga ne ostavlja poseban utisak. S druge strane, glasovna gluma je korektna, likovi su uverljivi, pa to barem donekle popravlja utisak.

Da li je zabavna? Uprkos slabostima, igra je veoma zabavna. Skakanje po zgradama, borba protiv zombija i istraživanje sveta nikada ne dosade. Sistem nagrađivanja kroz Chimera hunt i nove moći daje dodatni razlog da nastavite igranje. Verovatno je zabavnija ako igrate sa prijateljima ali i kao SP iskustvo je veoma dobra.

Dying Light: The Beast je prijatno iznenađenje. Iako možda nije doneo revoluciju i iako pojedini aspekti, poput atmosfere i prezentacije, nisu na nivou očekivanja, ovo je i dalje solidno i zabavno iskustvo. Uz odličnu optimizaciju, brutalnu borbu i dovoljno sadržaja, igra se pokazala kao dostojan nastavak serijala.

‍